Сарадња родитеља са школом почиње поласком детета у школу и траје до краја школовања. Та сарадња почиње обучно индивидуалним контактима између родитења и учитења, па се наставња преко родитељских састанака.
Овакви облици сарадње родитеља са наставницима од обостране су користи. Наставник ће од родитеља добити детаљне податке о ученику; о његовим особинама, навикама, темпераменту, здравственом стању, итдд, а родитељуи од наставника сазнају како им се дете сналази у школи, како напредује у учењу и у чему му треба помоћи.
Између родитеља и наставника мора постојати висок степен сагласности у мерама које се предузимају према детету. Ако су ставови родитеља и наставника различити, онда се дете налази у дилеми јер не зна кога да слуша. У интересу је детета да родитељ прихвати ставове школе и да пред дететом не испољава своје негодовање и неслагање.
И на крају, интересантно је да је сарадља породице са школом најтешња док је дете у млађим разредима.  Што је дете старије, сарадња породице и школе полако слаби, ма баш је сарадње на том узрасту најпотребнија.
За разлику од заједничких родитељских састанака, индивидуални контакти наставника с родитељима више омогућавају решавање васпитних проблема.

 Бришите деци сузе, јер дуга киша шкоди цвету, а дете је најнежнији цвет што га има свет. Најчешћи извор дечјих радости, али и дечјих патњи и суза јесте школски успех, односно неуспех. Утихнуо је звук последњег школског звона у овој школској години. Почиње летњи распуст за све ђаке, али не и време одмора и радости за све ђаке. Можемо рећи да за слабе ђаке и њихове породице долази време које доноси хладнију и непријатнију атмосферу, често лишену разумних, топлих, нежних и угодних породичних односа и комуникација.
Научно су утврђени бројни начини реаговања родитеља на неуспех детета.
Прво, претерано узбуђење родитеља праћено увредама, претњама и вербалним омаловажавањем и изрицањем оштриих казни. Други начин је равнодушност и незаинтересованост за успех, као и потцењивачки однос према детету и његовим способностима. Трећи, уцењивачки, односно ''купо-продајни'' однос између родитеља и детета, у којем оцена представљамонету за поткусуривање по унапред договореној погодби.''Ти мени добре оцене, ја теби најке, компјутер, летовање и слично.
Поменути и слични начини понашања родитеља утичу на спољашњу мотивацију за учење. У оваквим условима учење није вид, већ постаје средство помоћу којег ђак остварује неки сасвим други циљ, који се налази ван самог учења.
Отуда је важно знати каквим реаговањем родитељи могу помоћи свом детету да крене правим путем ка бољем успеху.
Треба знати да неуспех детету тешко пада. Ако га родитељ због тога још  и невешто кажњава путем омаловажавања, претњи и увреда, онда се код ђака још више појачава несигурност у себе, неспремност и немотивисаност да уложи више напора  и постане успешнији у учењу у школи. У таквој породичној атмосфери ђак не наилази на разумевање и потстицај за учење, који су му као храна потребни, већ се осећа одбаченим и полако губи потребу за учењем и психичку равнотежу.Дуже трајање таквог стања може негативно утицати на навике детета, мотивацију, његово ментално здравље и коначни школски успех.
Уместо напред поменутих облика реаговања  на неуспех детета, мудрије би било да природније схватимо дете и његов неуспех и помогнемо му да што пре крене путем успеха. Питање је како то урадити!
Слабији ђак хронично пати од несигурности и треба му помоћи да поврати изгубљено и стекне ново поверење у себе, своје снаге и околину. Најбољи начин да се то оствари је да дете правилно схватимо и прихватимо као личност. Вредност његове личности не треба мерити само кроз школски успех или неуспех. Морамопоказати спремност да се и у ситуацијама када има нежељене резултате пријатељски односимо према њему.Тако ћемо код детета подстицати његово самопоштовање, жељу за учењем и напредовањем, потребу за постигнућем и друге особине које су неопходне за бољи успех. Кроз такав начин реаговања дете ће најпре схватити да искључиво од њега зависи његов успех, те због тога родитељи не треба да паниче.
Учење је унутрашња потреба коју слабији ђаци још нису осетили и зато га доживљавају као терет. Помогнимо им да ту потрбу што пре доживе и тиме ће се умногоме променити њихово образовно понашање.
На крају не треба заборавити да су сваком ђаку потребни: одмор, игра и разонода и пуно искрене топле породичне атмосфере. Да није тако распуст за све ђаке не би ни постојао

• Лезите на леђа, окрените главу на десну страну и левом руком благо притисните браду уз раме. Задржите се зако пет секунди, азатим се вратите у почетни положај. Исто урадите и на леву страну. Поновите вежбу два пута на обе стра

• Седите на ивицу кревета, преплетите прсте и руке положите на теме. Издижите главу притискајући је рукама, тако да осетите отпор. Задржите се у овом положају пет секунди. Поновите вежбу два пута.

• Седите на кревет, ставите руке на рамена и кружите лактовима напред-горе-назад-доле. Поновите вежбу три пута. Исто урадите и у супротном смеру.

• Устаните, преплетите прсте и руке ставите на теме. Са издахом испружите руке као на слици и што више се истегните. Поновите вежбу три пута.

• Станите уза зид. Полако се спуштајте у чучањ, а затим се подигните, настојећи да се што више истегнете увис. Нека глава и леђа стално додирују зид. Поновите вежбу три пута.

• Устаните, лагано се спуштајући у висећи положај, као на слици. Најпре спустите главу, затим врат и рамена, па горњи и доњи део леђа. Останите у том положају три до пет секунди, а потом се спустите у чучањ. Из чучња се вратите у стојећи положај. Поновите вежбу три пута.

РАДНЕ НАВИКЕ

Чак ни веома способни и јако мотивисани ученици не постижу успех који одговара њиховим способностима и раду, уколико немају развијене радне навике, односно навике да плански и систематски уче.

Ученик који има развијене радне навике има:

• ВИШЕ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА

Развијањем радних навика улажеш и у своје слободно време - добре навике омогућују ефикасније учење и више времена за друге активности.

• БОЉИ УСПЕХ У ШКОЛИ

Без добрих радних навика није једноставно ''покренути се'' и редовно учити. Можда ти је тешко да почнеш да учиш, па одлажеш док можеш...или ти не полази за руком да редовно учиш.Могуће је да не постижеш колико желиш - развијене радне навике су предуслов за успех у школи.

Није лоше подсетити се....

За стицање радних навика важно је:

• правити распоред дневних активности - планирати време за одмор, учење, разоноду
• учити сваког дана у планираном термину

За стицање радних навика није корисно:

• избегавати планиране активности и одустајати

Ученици често уче ''кампањски'' и то код неких наставника и ''пролази''. Међутим шта ћемо са градивом  код оних наставника који редовно проверавају наше знање? Неопходно је да развијемо навику редовног учења.Увек мораш имати на уму оно што је теби најважније. Јасно постављен циљ помаже ти да не одустанеш ради тренутних жеља.

Укратко, ако желиш добре радне навике, имај у виду:

• циљ - намеру да стекнеш радне навике и постигнеш успех у учењу
• распоред својих дневних активности
• план учења

НАУЧИТЕ КАКО СЕ УЧИ

Најважнија ствар у вези са учењем је ваш став! Ако желите да учите, реците себи: Наравно, желим да учим зато што сваки пут кад нешто научим постајем зрелији и све сам ближе постизању својих циљева.

АКО ЖЕЛИТЕ УСПЕХ  ШКОЛИ, МОРАТЕ ДА НАУЧИТЕ ВЕШТИНЕ УЧЕЊА

То су технике чијом применом учење постаје ефикасније.
Зашто су важне? Зато што ваш успех зависи од њих!

ВЕШТИНЕ УЧЕЊА:

1. СЛУШАЈТЕ ПАЖЉИВО
Усмерите пажњу на оно што наставник говори. Размишљајте о оном што чујете.
2. УРЕДНО И РЕДОВНО ХВАТАЈТЕ БЕЛЕШКЕ
Што боље белешке имате, то су шансе за бољу оцену веће.
3. БУДИТЕ АКТИВНИ УЧЕСНИК
Учествујте у дискусијама на часу. Реците своје мишљење и тестирајте своје идеје.
4. ПЛАНИРАЈТЕ СВОЈЕ ВРЕМЕ
Направите распоред који садржи све редовне акктивности. Испланирајте да поновите градиво одмах после предавања. Одвојите време за сан, спорт и рекреацију, забаву и дружење.
5. НАУЧИТЕ ДА БОЉЕ ЧИТАТЕ
Проучавања показују да људи који знају вештину доброг читања, имају веће шансе да постигну добар успех у школи.
6. УСАВРШИТЕ СВОЈУ СТРАТЕГИЈУ УЧЕЊА
Пре него што почнете да читате, прегледајте материјал. Док читате обратите пажњу на главне идеје и појединости које их поткрепљују. Кад нешто прочитате, размишњајте о ономе што сте научили. Усмено препричавање градива може да повећа моћ памћења.

КАКО ЖИВЕТИ И О ЧЕМУ ВОДИТИ РАЧУНА

НЕКИ ОД ПРОБЛЕМА СА КОЈИМА СЕ МНОГИ СУОЧАВАЈУ СУПУШЕЊЕ:

• ШТЕТИ ВАШЕМ ЗДРАВЉУ

Главни је узрок рака плућа и поветано је са многим другим болестима

• СКУПО ЈЕ

Израчунајте колико то кошта годишње. Размислите шта можете да урадите са тим новцем да свој живот учините лепшим

• НЕПРИВЛАЧНО ЈЕ И НЕПРИЈАТНО

Пушење оставља устајали мирис у вашој коси, одећи и задаху

• ШТЕТНО ЈЕ И ЗА ДРУГЕ

Пушење шири токсичне честице и гасове који иритирају и друге људе.

АЛКОХОЛ
Континуирано конзумирање алкохола може довести до:

• НЕУХРАЊЕНОСТИ
• ОШТЕЋЕЊА МОЗГА
• РАКА
• СРЧАНИХ ОБОЉЕЊА
• ОШТЕЋЕЊА ЈЕТРЕ
• ЧИРА
• ОШТЕЋЕЊА ЖЛЕЗДИ

Многи људи уопште не пију. Ако одлучите да не пијете, имаћете много другова.

ДРОГА
Проблеми изазвани коришћењем дроге:

• ШТЕТНОСТ ПО ЗДРАВЉЕ

Много људи сваке године умире због коришћења дроге

• ПРОБЛЕМИ СА ЗАКОНОМ

Било каква осуда, због преступа који је повезан са дрогом може вам уништити живот

• ФИНАНСИЈСКИ ПРОБЛЕМИ

Дрога је скупа, и да би је купили корисници потроше сав нова који имају-чак и новац који је потребан за храну

• ДРУШТВЕНИ ПРОБЛЕМИ

Корисници дрога немају друштвени живот, осим дружења са другим корисницима дрога.

КЛОНИТЕ СЕ ДРОГЕ!!!

ОДНОС УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА

Постати свој, целовит и аутентичан, тежак је задатак, а уједно и процес који се одвија читавог живота. У том процесу ми стичемо свој идентитет, а он нам даје смисао.

Када говоримо о односу између ученика и наставника, прва асоцијација на спомињање овог односа је реч-ауторитет.На основу неких искустава из школског периода које свако од нас има, можемо да поставимо питање колико наставника зна праву границу када је реч о ауторитету. Многи наставници сматрају да ће, уколико се зближе са ученицима изгубити свој ауторитет. Већина наставника није ни свесна да приближавањем ученицима и упознавањем са њиховим проблемима и страховима, могу само да допринесу позитивном развоју ситуације и стицању поверења самих ученика у наставнике.
Бити близак са ученицима, покушати их разумети и развити однос поверења и разумевања није претња  по ауторитет наставника, већ пре изазов и могућност даљег изграђивања односа.
Спровођење ауторитета у учионици је веома компликован посао, јер, с једне стране, наставник мора да задржи дистанцу, а са друге стране, треба да се довољно приближи ученику да би стекао његово поверење.
Сведоци смо да је до скорашњег времена постојала предрасуда да бити добар наставник значи бити намрштен, груб, наставник коме не може да се приђе, нити да се са њим успостави контакт. Такви наставници не само да су сејали страх међу ученицима већ су били у стању да својим ставом проузрокују анксиозност, која је највећа препрека за остваривање добрих резултата. Њих ученици нису у могућности ни да питају ако нешто не знају или не разумеју, нити су смели  да се обрате. Страх и стрес су главне карактеристике код ученика, проузроковане понашањем ''ауторитативног'' наставника.

С друге стране данашња идеја о добром наставнику значчи, да он треба да је умерен, топлији и да има бољи контакт са ученицима. Такав наставник не преноси само знање, већ и позитиван однос и вољу за учењем, а изражено поверење у овом односу даје боље резултате када је у питању учење.
Говорећи о ауторитету као једном облику понашања код наставника, можемо га поделити на две врсте, с обзиром на то да ли се базира на подржавању или на кажњавању.

Стога можемо да говоримо о:

-подржавајућем ауторитету
-кажњавајућем ауторитету

Наставници који даје предност подржавајућем облику ауторитета имају слободнији, отворенији и у целости другачији однос према ученицима, него они који су више склони да прибегавају кажњавању, као мери обликовања понашања код ученика. Тај тип наставика ученицима даје слободу избора у припремама школских активности генерално. Самим тим што су самостални у организовању догађаја у школи, ученици имају развијен осећај за одговорност и самодисциплину.Ауторитет наставника је и даље присутан, али не спутава идеје и слободу ученика, тако да је ученик  задовољан јер је испуњен осећањем да је равноправан са наставником.

Наставници који сматрају да је за спровођење ауторитета и одржавање дисциплине у одељењу важно кажњавање, стварају стресне ситуације и непријатељско расположење код ученика, који се боје последица својих поступака. Ученици губе вољу за учењем, јер им наставници не пружају довољно мотивације за оно што од њих траже. Ученици у таквој ситуацији немају осећај одговорности, с обзиром да се од њих не очекује никакав вид самосталности у раду, већ само послушност у спровођењу онога што је наредио наставник.
Дакле, ауторитет наставника може бити подржавајућћи или кажњавајући. Као реакцију на ове типове ауторитета, имамо и различита понашања код ученика

Тексприпремила:Бранка Уранкар
школски педагог